Факхри К.
Гугл, Епл, Фејсбук, Амазон, Мајкрософт… Пет гиганата Силицијумске долине које данас означавамо акронимом ГАФАМ. Нове технологије, финансије, финтецх, здравство, аутомобилска индустрија... Не постоји област која им измиче. Њихово богатство понекад може премашити богатство неких развијених земаља.
Ако мислите да је ГАФАМ присутан само у новим технологијама, варате се! Ових пет високотехнолошких гиганата уложили су у друге, чак су отишли толико далеко да су развили виртуелне универзуме, као што је пројекат Метаверзум Мете, матична компанија фацебоок. За једва 20 година ове компаније су заузеле централно место.
Сваки од њих има тржишну капитализацију која прелази 1 милијарди долара. У ствари, то је еквивалент богатству Холандије (БДП) која је ипак рангирана као 000. најбогатија земља на свету. Шта су ГАФАМ-ови? Шта објашњава њихову надмоћ? Видећете да је то фасцинантна прича, али она која је изазвала много забринутости на обе стране.
Садржај
ГАФАМ, шта је то?
„Биг Фиве“ и „ГАФАМ“ су стога два имена која се користе за означавање гоогле, јабука, Фацебоок, амазонка et Microsoft . Они су неприкосновени тешкаши Силицијумске долине и глобалне економије. Заједно, њихова тржишна капитализација износи скоро 4,5 билиона долара. Спадају на веома одабрану листу најцитиранијих америчких компанија. Штавише, сви су присутни у НАСДАК, америчка берза резервисана за технолошке компаније.
ГАФАМ-ови Гугл, Амазон, Фејсбук, Епл и Мајкрософт су пет најмоћнијих компанија на свету по тржишној капитализацији. Ових пет дигиталних гиганата доминирају многим секторима интернет тржишта, а њихова моћ расте сваке године.
Њихов циљ је јасан: да вертикално интегришу интернет тржиште, почевши од сектора који су им познати и постепено додајући садржаје, апликације, друштвене медије, претраживаче, приступну опрему и телекомуникациону инфраструктуру.
Ове компаније већ имају значајан положај на Интернет тржишту, а њихова моћ наставља да расте. Они су у стању да поставе сопствене стандарде и промовишу услуге и производе који су им повољни. Поред тога, они имају средства за финансирање и стицање најперспективнијих старт-апа, како би проширили своју дигиталну империју.
ГАФАМ-ови су постали суштински за многе кориснике Интернета, али њихова моћ се често критикује. Заиста, ове компаније имају скоро апсолутну контролу над одређеним секторима интернет тржишта, што може довести до злоупотребе моћи и антиконкурентске праксе. Поред тога, њихова способност да прикупљају и обрађују личне податке корисника Интернета често се проглашава задирањем у приватност. ат
Упркос критикама, ГАФАМ-ови настављају да доминирају интернет тржиштем и мало је вероватно да ће се то променити у блиској будућности. Ове компаније постале су неопходне за многе кориснике интернета и тешко је замислити будућност без њих.
ИПО
Аппле је најстарија ГАФАМ компанија у смислу ИПО-а. Основао га је 1976. легендарни Стив Џобс, а изашао је у јавност 1980. Затим је дошао Мицрософт од Била Гејтса (1986), Амазон од Џефа Безоса (1997), Гугл од Ларија Пејџа и Сергеја Брина (2004) и Фејсбук Марка Закерберга (2012). ).
Производи и пословни сектори
У почетку, ГАФАМ компаније су се фокусирале на нове технологије, посебно кроз производњу оперативних система – мобилних или фиксних – рачунара или мобилних терминала као што су паметни телефони, таблети и повезани сатови. Такође се налазе у здравству, стримингу или чак у аутомобилу.
Ривалитиес
У ствари, ГАФАМ није једина група фирми која постоји. Појавили су се и други, као што је ФААНГ. Налазимо Фацебоок, Аппле, Амазон, Гоогле и Нетфлик. У овој фракцији, стриминг гигант је стога заузео место фирме Редмонд. С друге стране, Нетфлик је једина компанија оријентисана на потрошаче када је у питању мултимедијални садржај, иако су Амазон и – вероватно Аппле – следили њихов пример. Посебно мислимо на Амазон Приме Видео. Говоримо и о НАТУ. Са своје стране, ова група укључује Нетфлик, Аирбнб, Тесла и Убер.
ГАФАМ, империја изграђена камен по камен
Луда експанзија њихових активности гурнула је ГАФАМ компаније да изграде праву империју. Ово се заснива на мноштву аквизиција акција и других од стране америчких фирми.
У ствари, налазимо идентичан образац. У почетку, ГАФАМ-ови су почели са новим технологијама. Након тога, компаније су прошириле своје пипке кроз аквизицију других компанија активних у другим областима.
Пример Амазона
Започевши Амазон у једноставној малој канцеларији, Џеф Безос је био једноставан онлајн продавац књига. Данас је његова компанија постала неприкосновени лидер у е-трговини. Да би то постигла, спровела је неколико операција преузимања, као што је аквизиција Запоса.
Амазон се такође специјализовао за дистрибуцију прехрамбених производа, након што је купио Вхоле Фоодс Маркет за скромну суму од 13,7 милијарди долара. Такође се налази у Интернету ствари (ИоТ), облаку и стримингу (Амазон Приме).
Пример Аппле-а
Са своје стране, компанија из Купертина је купила скоро 14 компанија специјализованих за вештачка интелигенција од 2013. Ове компаније су такође биле стручњаци за препознавање лица, виртуелне асистенте и софтверску аутоматизацију.
Аппле је такође купио Беатс стручњака за звук за 3 милијарде долара (2014). Од тада, Аппле бренд је себи заузео важно место у стримингу музике преко Аппле Мусиц-а. Тиме постаје озбиљан конкурент за Спотифи.
Пример Гугла
Фирма Моунтаин Виев такође је имала свој део аквизиција. У ствари, многи производи које данас познајемо (Гоогле документ, Гоогле Еартх) су рођени из ових преузимања. Гоогле прави велику буку са Андроидом. Фирма је купила ОС 2005. године за суму од 50 милиона долара.
Гугл-ов апетит ту не престаје. Компанија је такође кренула да освоји компаније за вештачку интелигенцију, облак и мапирање.
Пример Фејсбука
Са своје стране, Фацебоок је био мање похлепан од осталих ГАФАМ компанија. Фирма Марка Закерберга је ипак спровела интелигентне операције, попут куповине АбоутФаце-а, Инстаграма или Снапцхата. Данас се фирма зове Мета. Више не жели да представља једноставну друштвену мрежу. Такође, тренутно се фокусира на Метаверзум и вештачку интелигенцију.
Пример Мајкрософта
Баш као и Фацебоок, Мицрософт није много похлепан када је у питању куповина одређене компаније. Компанија Редмонд се посебно оријентисала на игрице, посебно аквизицијом Минецрафт-а и његовог Мојанг студија за 2,5 милијарди долара. Постојала је и аквизиција Ацтивисион Близзарда – чак и ако је ова операција предмет одређених контроверзи –.
Зашто ове аквизиције?
„Набавите више да бисте зарадили више“… У ствари, то је помало тако. Ово је пре свега стратешки избор. Куповином ових компанија, ГАФАМ-ови су пре свега запленили вредне патенте. Велика петорка такође има интегрисане тимове инжењера и признатих вештина.
Олигархија?
Међутим, то је стратегија која је предмет многих контроверзи. Заиста, за неке посматраче ово је лако решење. Пошто нису у стању да иновирају, Велика петорица радије купују компаније које обећавају.
Операције које их коштају „ништа“ с обзиром на њихову огромну финансијску моћ. Неки стога осуђују моћ новца и жељу да се елиминише свака конкуренција. То је реална ситуација олигархије која се стога поставља, са свим оним што подразумева...
Читати: Шта значи акроним ДЦ? Филмови, ТикТок, Скраћеница, Медицина и Вашингтон, ДЦ
Контроверза пуне моћи и „Великог брата“.
Ако постоји тема која заиста изазива критику, то је управљање личним подацима. Фотографије, контакт подаци, имена, преференције... Ово су прави рудници злата за ГАФАМ гиганте. Они су такође били предмет неколико скандала који су нарушили њихов имиџ.
Цурење у штампи, анонимна сведочења и разне оптужбе посебно су умешале Фацебоок. Компанија Марка Закерберга оптужена је за злоупотребу личних података својих корисника. Штавише, у мају 2022, оснивача друштвене мреже саслушало је америчко правосуђе. Била је то чињеница без преседана која је проузроковала да тече много мастила.
Ефекат „Великог брата“.
Можемо ли дакле говорити о ефекту „Великог брата“? Ово последње, подсећања ради, представља концепт тоталитарног надзора који је помињао Џорџ Орвел у његов чувени визионарски роман 1984. Повезани објекти данас су део нашег свакодневног живота. Они садрже наше најинтимније тајне.
ГАФАМ-ови су затим оптужени да искоришћавају ове драгоцене податке за праћење својих корисника. Циљ би, према критичарима, био да се ове информације продају онима који највише понуде, као што су оглашивачи или друга комерцијална предузећа.
