Ekskluzivno: Veon radnici u skloništima za bombe

✔️ 2022-03-18 22:55:00 – Pariz/Francuska.

Logo Kyivstar, jedne od najvećih ukrajinskih telekomunikacijskih kompanija, prikazan je u sjedištu kompanije u Kijevu, Ukrajina, 3. marta 2016. REUTERS/Gleb Garanich/File Photo

Pridružite se sada za BESPLATAN neograničen pristup Reuters.com

registar

vijestičitati

Android: kako preuzeti ekskluzivne Netflix igre u decembru 2022

Netflixova indie igra za 2022. za Android koju ne možete propustiti

Immortality je sada dostupan na iOS-u i Android-u putem Netflix aplikacije

STOCKHOLM/AMSTERDAM, 18. marta (Rojters) - Hiljade zaposlenih u telekomunikacionom operateru Veon rade iz skloništa za bombe u Ukrajini i premeštaju opremu u granična područja kako bi održali digitalni spas za izbeglice koje beže od rata, rekao je u petak izvršni direktor kompanije.

Njihov rad je pomogao da oko 85% Veonove telekomunikacione mreže ostane operativno u Ukrajini od ruske invazije 24. februara, rekao je izvršni direktor Veona Kaan Terzioglu u ekskluzivnom intervjuu za Reuters. Ali drugi rizici naziru i nedostatak struje i sam sukob.

Veon sa berze u Amsterdamu upravlja najvećim mobilnim operaterom u Ukrajini kao Kyivstar sa 4 zaposlenih i 000% tržišnog udela.

Pridružite se sada za BESPLATAN neograničen pristup Reuters.com

registar

Terzioglu, koji je govorio putem Zoom konferencijskog poziva iz Holandije, opisao je kako se kompanija istovremeno nosi s ratom, sankcijama i finansijskim problemima.

Terzioglu je pružio objektiv kroz koji kompanija pruža telefonsku mrežu dijaspori koja se brzo širi.

Zaposleni "praktično rade u skloništima i kad god imaju priliku, izlaze na teren da rade održavanje", rekao je Terzioglu.

Dijelovi mreže koji ne rade uglavnom su zbog gubitka struje i nisu na meti ruskih snaga, rekao je on. Da bi obnovili ove dijelove, radnici su morali da dovode benzin do generatora, što je Terioglu opisao kao "jedan od logistički najtežih poslova koje naši zaposlenici pokušavaju obaviti".

Napad Rusije, koji Moskva naziva "specijalnom operacijom" za demilitarizaciju zemlje, ubio je stotine civila, pretvorio urbana područja u ruševine i izazvao humanitarnu krizu. Rusija poriče da je ciljala civile u zemlji od oko 44 miliona ljudi.

Više od 3,2 miliona ljudi je pobjeglo, a još 2 miliona je interno raseljeno, prema podacima Ujedinjenih naroda.

Na osnovu podataka mobilnog telefona, Terzioglu je procijenio da je 4 miliona izbjeglica otišlo, a 10 miliona raseljeno.

Osim što je otvorio svoje urede kao skloništa za izbjeglice, Veon je također besplatno dopunio mobilne račune, rekao je Terzioglu, koji je prošlog jula postao izvršni direktor Veon grupe. Na svojoj prethodnoj poziciji kao izvršni direktor Turkcella, borio se sa sirijskom izbjegličkom krizom.

Veon je također dobio podršku američkih, kineskih i europskih kompanija u tehnološkoj i telekomunikacijskoj industriji. Dok su se operateri kao što su Orange, Tele2 i Vodafone odrekli naknada za interkonekciju i roming, proizvođači opreme kao što su Huawei i ZTE doprinijeli su održavanju mreže. Ove kompanije i kompanije kao što su Ericsson, Nokia, Microsoft i Oracle uložile su "herojski napor" da održe mreže u radu, rekao je Terzioglu.

RUSKA VEZA

Veon takođe poseduje drugu najveću telekomunikacionu mrežu u Rusiji, koja radi kao Beeline, njeno najprofitabilnije tržište. To znači da Veon mora upravljati utjecajem sankcija i političkih zabrinutosti s obje strane granice.

Veon ima oko 29 zaposlenih u Rusiji, a kompanija je preduzela korake da svoje ukrajinsko i rusko poslovanje vodi odvojeno jedno od drugog.

Kompanija se takođe brzo distancirala od ruskog oligarha Mihaila Fridmana, čije investiciono sredstvo LetterOne ima 47,9% udela u Veonu i dodatnih 8,3% ekonomskih udela preko holandske fondacije.

Evropska unija uvela je sankcije Fridmanu 28. februara, protiv čega je rekao da će se boriti.

Terzioglu je rekao da Fridman, koji je dao ostavku iz odbora Veon 28. februara i iz odbora LetterOne 3. marta, "više nema nikakav ekonomski interes u LetterOneu".

LetterOne, koji nije odgovorio na zahtjev za komentar, rekao je 3. marta da je Fridmanova imovina zamrznuta i da su mu oduzeta prava dioničara.

Terzioglu je rekao da ne može spekulisati da li bi se kompanija mogla suočiti sa sankcijama EU ili nacionalizacijom od strane ruske vlade, ali se nada da će to biti isključeno iz humanitarnih razloga.

„Daćemo sve od sebe da je pozicioniramo kao suštinsku uslugu“, rekao je on.

Veon se također suočava s finansijskim zabrinutostima, jer su njegove dionice pale za 56% od početka godine, a dug denominiran u američkim dolarima — 5,4 milijarde dolara na kraju 2021. — trguje na teškim nivoima.

Fitch je 4. marta snizio kreditni rejting kompanije na status smeća, rekavši da zajedno Rusija i Ukrajina čine 62% zarade prije kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije (EBITDA) od 3,3 milijarde dolara u 2021. godini.

Ruska kontrola kapitala i rat značili su da kompanija možda neće moći prebacivati sredstva ni u jednu ni iz druge zemlje.

Kompanija je objavila nekoliko ažuriranja kako bi uvjerila investitore u svoju likvidnost, sa 2,1 milijardom dolara u gotovini krajem februara, uključujući 1,5 milijardi dolara u Holandiji.

Terzioglu je rekao da je svjestan izvještaja o grupi vlasnika obveznica koji traže razgovore i pozdravio je priliku da razgovara s njima, iako nijedan nije stigao u kompaniju do ovdje.

„Ono što ih organizujemo daje nam priliku da objasnimo zašto ne bi trebali biti zabrinuti i da smo dobro finansirani da ispunimo svoje obaveze“, rekao je on.